Franja

vàjda ž dial. korist, prid: koja vajda kaj pomaga; nije -e mora se priznati, nič ne pomaga; pevaš valjano, nije -e lepo poješ, prav zares, gl. tudi fajda

vȅrak -rka m (t. fark, ar.)
1. čud, narava, temperament: ovome čovjeku ne možeš uhvatiti verak tega človeka ne moreš pogruntati, ne moreš spoznati njegove narave
2. volja, počutje
3. bistvo, narava: posao kao i svaki posao, ispočetka je teško dok mu ne uhvatim verak

verèsījskī -ā -ō kreditni: ukrali mi veresijski tefter, reče jedan krčmar ukradli so mi kreditno knjigo = ne dajem na up, na kredit

vȉdjeti vȉdīm (ijek.), vȉdeti vȉdīm (ek.)
I.
1. videti: ne vidjeti dalje od nosa; u tome sam vidio, video svoj ideal; ima se tu što vidjeti; ne mogu ga očima vidjeti ne morem ga videti; sad ga vidiš, sad ga ne vidiš; evo to je bilo, što video, ne video da boš molčal o tem, kar si videl; to svet još nije video; vidjećeš svoga boga, svoje dobro jutro! boš videl (grožnja)
2. preizkusiti, pregledati: neka on vidi tu žensku, pa ako što valja, može da napiše rješenje
3. pretrpeti: vidjeti mnogo jada, grdne muke
4. imeti: tko nije vidio, video fajde od očiju, neće ni od trepavice
5. imeti za: on luduje za mnom, jer me lijepom vidi
6. živi bili pa vidjeli bomo videli, če bog da
II. vidjeti se
1. videti se: vidi mu se da je stranac; vidi mu se po nosu, po licu; iz pisma se vidi; on se ne da vidjeti u našem društvu
2. znajti se: kad se vidje Ibro u nevolji; ne vidjeti se od posla, od rada imeti dela čez glavo

vijòriti -īm
I.
1. plapolati: zastave vijore zrakom
2. močno pihati: vijor ne vijori više
II. vijoriti se plapolati: čuperci mu se vijorili na vjetru kodri mu plapolajo v vetru; pčele se vijore dok ne padnu na neko drvo čebelni roj nemirno leta, dokler ne sede na kakšno drevo

vȉknuti -nēm navaditi se, biti navajen: boj se onoga tko je viko bez golema mrijet jada boj se tistega, ki ne pozna strahu pred smrtjo

Vlȁh m
1. Vlah, prebivalec Vlaške v Romuniji
2. (pri Hrvatih iron.) pravoslavec, Srb
3. (pri dalm. meščanih in otočanih) kmet na kopnem
4. (pri muslimanih) kristjan
5. (pri travniških muslimanih) katoličan
6. izmijesiti koga kao Vlah pitu pretepsti koga kot vola
7. da se Vlasi ne sjete da bi se resnično stanje prikrilo, da stvar ne bi prišla na dan

vrȁna ž zool. vrana: siva, crna, planinska vrana; on je bijela vrana u našem društvu; vrana mu je popila mozak ponorel je; vrana vrani oči ne vadi vrana vrani oči ne izkljuje

vûk m, mn. vûci in vȕkovi
1. zool. volk, Canis lupus: vuk dlaku mijenja a ćud nikada; gladan kao vuk; mi o -u, a vuk na vrata; živom se -u rep ne mjeri ne draži, ne napadaj tistega, ki ti lahko škodi; vuci siti a ovce na broju; krsti -a, a vuk u goru človek s slabimi lastnostmi je nepoboljšljiv; povika na -a, a lisice meso jedu krivda se pripisuje nekomu drugemu
2. med. volk, sedno
3. junak, korenjak: pozdravljam sve lavove i gorske vukove
4. bot. poljski črnilec, Melampyrum arvense

zàklēti zakùnēm, zakùni, zàklēh zȁklē, zȁkleo zȁklēla, zȁklēt
I.
1. zapriseči: zakleti svjedoke, činovnika
2. zarotiti: zakleti koga čime; zakleti koga na samrti da mu čuva djecu
II. zakleti se
1. priseči: zakleti se na što; ne bih se smio zakleti
2. zarotiti se: sve se zaklelo protiv nas; zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju nič ni tako skrito, da ne bi bilo očito

zàmrijeti zàmrēm (ijek.), zàmrēti zàmrēm (ek.)
1. zamreti: naučni život je kod nas sasvim zamro
2. ekspr. taj je problem zamro o tem problemu se ne govori več

zapèći zapèčēm
I. opeči: zapeklo me sunce
II. zapeći se
1. zapeči se: zapekao se izmet u njemu
2. opeči se
3. zapekla se duša u njemu ne more umreti

zasúšiti zàsūšīm (se) posušiti (se): studenci će se zasušiti; krava je zasušila krava ne molze več

zavrzívati -vr̀zujēm
1. čenčati: ne zavrzuj, nego hajde kad ti kažem
2. ekspr. moriti, dolgočasiti: ne zavrzuj svijet po džadama ne môri ljudi na poti
3. vmešavati se: ne zavrzuj u posao u kojemu si ćorav

zbôr zbȍra m, mest. u zbòru
1. zbor: nastavnički, profesorski, pjevački zbor; zbor birača zbor volivcev
2. zborovanje: pozvati narod na zbor
3. velesejem.: Zagrebački zbor
4. poslušalci: nad otvorenim grobom, tužni -e!
5. zbor, vrsta: komandir komanduje "zbor"
6. zbor zboriti govoriti na zborovanju; -om i tvorom z besedo in dejanjem; o tome nema -a o tem ne besedice

zépsti zébēm
1. zebsti: neće ti koljena zepsti ne bo te zeblo v kolena
2. zmrzovati: ja tu jako zebem; čitav sam dan zebao
3. bati se: a ja zebem od mnogo mišljenja; svakoga zebe strah u toj ružnoj noći vsakega je strah v tej neprijetni noči

zlâto s zlato: suho, čisto, žeženo zlato; macino zlato min. mačje zlato; crno zlato črno zlato, premog; platiti suvim -om; za zlato rda ne prianja zlata se rja ne prime; za svako zlato naći će se kujundžija; nije sve zlato što sija; zlato od čovjeka zlat človek

zlȍ zlȁ s rod. mn. zálā
1. zlo: uzeti što za zlo; primiti što za zlo; stati -u na put upreti se zlu
2. hudo: dijeliti dobro i zlo; doći iz zla na gore; piatiti dobro zlim
3. nesreča: ne ostavljaj me u zlu što me bije
4. bolezen: njemu je već više dana zlo na očima
5. rana se dala na zlo rana se je poslabšala; to sluti na zlo to nič dobrega ne obeta, to se bo slabo končalo

zlȍ prisl.
1. slabo: zlo je s njim; zlo ćeš proći slabo boš opravil; postalo mi je zlo
2. hudo: zlo mi je kod njega
3. zelo, hudo: vojska je zlo stradala
4. poslanik je zlo primio ustav poslanec je z nevoljo sprejel ustavo; zlo i naopako ne more biti slabše; zlo mu se piše slabo mu kaže, slabo se mu piše

znàja ž dial. sled: ne znalo ti se -e da ne bo sledu o tebi