Franja

odnòsiti òdnosīm
I.
1. odnašati: odnositi materijal sa gradilišta
2. znašati: to mnogo odnosi
II. odnositi se
1. biti v razmerju: tri se odnosi prema pet kao šest prema deset
2. nanašati se: to se odnosi na tebe

odolijèvati odòlijevām (ijek.), odolévati odòlēvām (ek.) odolevati, ustavljati se, upirati se, biti kos komu, čemu, premagovati kaj, koga: slaba žena odolijeva tolikim snažnim ljudima

odòljeti odòlīm (ijek.), odòleti odòlīm (ek.) odoleti, ustaviti se, upreti se, biti kos čemu, premagati, obvladati kaj, koga: ne mogu više odoljeti njenim suzama; ne mogu da odolim čežnji, srcu svome

odòljiv -a -o premagljiv, ki se mu lahko upreš: odoljiv čežnja; -ōst premagljivost

odrèći odrèčēm, òdrečēm, òdreknēm, vel. odrèci, odrèkoh ȍdreče, òdrekao odrèkla
I.
1. odreči, odkloniti: odreći komu svoj potpis, prijateljstvo, poslušnost
2. preklicati: lasno je reći, no je muka odreći
3. zanikati: ti rekla, ti i odrekla
II. odreći se
1. odreči se, odpovedati se: odreći se svijeta, svih prava, zemaljskih užitaka
2. odreči se, ne priznavati: ona je ćerka bogatog trgovca, ali je se otac odrekao kad je pobegla

odrícati òdrīčēm
I.
1. odrekati, odklanjati: odricati kome pravo na besplatno liječenje
2. preklicevati
3. zanikavati
II. odricati se odpovedovati se

odrljáviti odr̀ljāvīm okrmežljiti se

odròniti òdronīm
I.
1. odtrgati, odnesti: rijeka je odronila brijeg, obalu
2. odteci: odronile su suze niz lice
II. odroniti se
1. odtrgati se, utrgati se: odronio se brijeg
2. kaniti: odronila se suza

òdrōnjci -ākā m mn. grušč, kamenje, ki se kruši s strmih pobočij

odr̀žati -žīm
I.
1. obdržati: održati red, trgovačke veze, prijateljstvo s kim, na istoj visini
2. držati: održati riječ ostati pri besedi
3. ohraniti: održati kome život
4. imeti, prirediti: održati konferenciju, govor, sjednicu
5. obdržati, vzdržati: održati put u ispravnom stanju
6. izpolniti: održati obećanje, zakletvu
7. održati pobjedu zmagati; održati korak iti s kom, v korak
II. održati se obdržati se: održati se na površini; održati se na snazi obdržati veljavnost; zakon se održao na snazi; održati se u borbi protiv koga, u nadmoćnoj sili

odsijècati òdsijecām (ijek.), odsécati òdsēcām (ek.)
I. odsekovati, odrezovati
II. odsijecati se ekspr. zadirati se na koga: odsijecati se na koga

òdsjeći odsijèčēm (ijek.), òdseći odséčēm (ek.)
I. odsekati, odrezati: odsjeći prst, prut; odsjeći komad hljeba, kruha; Ljubljana je bila za vrijeme rata potpuno odsječena od ostale zemlje
II. odsjeći se
1. odsekati se, odrezati se
2. ekspr. zarežati na koga: odsjeći se na koga
3. odsjekle mu se noge od straha zelo se je prestrašil, ustrašil

odsjédati òdsjēdām, òdsjedati -ām (ijek.), odsédati òdsēdām, òdsedati -ām (ek.)
1. stopati s, razjahati: odsjedati s konja, od konja
2. nastanjevati se: gdje vi odsjedate kada dolazite u Zagreb

òdsjesti òdsjednēm (ijek.), òdsesti òdsednēm (ek.)
1. stopiti s, odjahati: odsjesti konja, s konja, od konja
2. nastaniti se: odsjesti u hotelu, kod prijatelja

odskákati òdskāčēm
1. odskakovati: dijete od veselja od zemlje odskače
2. razločevati se: njegov rad daleko odskače od rada drugih umjetnika

odskòčiti òdskočīm
1. odskočiti: odskočiti od zemlje; odskočio metak od kamena
2. skočiti bolje, dalje kot drug tekmec: odskočiti komu; uvek sam mu mogao odskočiti kad smo skakali triput iz mesta
3. ločiti se, oddeliti se: odskočiti od zadruge
4. vzdigniti se, vziti: sunce je visoko odskočilo
5. uskočiti: odskočiti u goru

odstòjati odstòjīm
1. gl. odstajati
2. ekspr. uležati se: mora ispeći hostija, da malo odstoje i popuste
3. biti oddaljen, ne biti čisto zraven: peševi kaputa daleko su odstojali od mršava tela

odstúpati òdstūpām
1. umikati se: neprijatelj sada odstupa
2. odmikati se
3. odnehavati

odstúpiti òdstūpīm
1. umakniti se: Nijemci su morali da odstupe pod Moskvom
2. odmakniti se, odstopiti
3. odnehati: odstupiti od traženja

odšétati òdšētām in òdšēćēm sprehajaje se oditi: ručak ruča, a večeru odšeta; òdšētāj, òdšēći kroz aleju