Franja

trȕćiti -īm vreči

tȕriti -īm
I.
1. poriniti: turi ta drva u peć
2. vtakniti: turiti ruke u džep
3. natakniti: turiti kapu na glavu
4. vreči, zabrisati: prevrnu babetinu pa je turi u koprive; turiti koga u tamnicu; Marko za njim topuzinu turi; pred vladiku mrtve turi glave
5. posaditi: turiti koga u čelo trpeze; turiti nevjestu na konja
6. vsaditi: turiti kruh u peć
II. turiti se
1. seči: turiti se rukom u džepove
2. vreči se: turiti se konju na ramena
3. pognati se: pa će za njim turiti se Turci
4. vreči se, biti podoben: turio se na oca

umètnuti ùmetnēm, ùmetnuti -nēm
I.
1. vstaviti: umetnuti list u knjigu, riječ u rečenicu
2. vdeti, vložiti: umetnuti srebro u drvo, cijevi u rupe
3. vriniti: umetnuti rečenicu, umetnuta rečenica
4. umetnuti nečijom glavom usmrtiti koga
II. umetnuti se
1. vstaviti se
2. vdeti se, vložiti se
3. vriniti se
4. vreči se po kom: on se umetnuo na oca; da mi je znati na koga se ovo dijete umetnulo
5. vreči: umetnuti se kamena s ramena, džilita

vínuti vînēm
I.
1. mahniti: dok kučka repom ne vine, neće pas za njom potrčati
2. zavihteti: vinuti teško tijelo u sedlo
3. vreči: poslednji pogled je vinuo put Srbije
4. stisniti: strasno vinu k sebi djevojku
II. vinuti se
1. zavihteti se: vinuti se na konja, u sedlo
2. švigniti: vinuti se nebu pod oblake; vinuti se preko polja kao zvijezda preko neba
3. pognati se: vinuti se u visinu

vȑgnuti -nēm
I.
1. vreči: vrgnuti koga na tla, zločinca u tamnicu
2. nadeti: vrgnuti luđačku, luđačku košulju na koga nadeti komu; vrgnuti sindžir na lava
3. mahniti, zamahniti: dželat vrže, odsiječe mu glavu
4. odriniti: vrgnuti nešto na stranu
II. vrgnuti se
1. vreči se po kom: on se vrgao na oca
2. oditi med: vrgnuti se u hajduke

vŕljiti vȓljīm, vȑljiti -īm vreči: vrljiti što od sebe

zabáciti zàbācīm
I.
1. zavreči: zabaciti stare stvari
2. vreči, potisniti nazaj: zabaciti glavu, kosu, šešir
3. zametati, založiti: zabaciti ključ, knjigu
II. zabaciti se
1. zametati se, založiti se: to se negdje zabacilo
2. zabaciti se u bijeli svijet oditi po svetu

zavìtlati -ām
1. zamahniti: zavitlati sabljom kroz zrak, kroz vazduh; zavitlati zrakom zamahniti po zraku
2. zavrtinčiti: vjetar zavitla prašinu u vazduh, u zrak
3. zavihrati, zaplapolati: zavitlaše bojne zastave
4. zagnati, vreči: zavitlati komu bocu u glavu
5. pognati: zavitlati Turke u Bosnu
6. ekspr. nasankati, potegniti: zavitlati koga

degažírati -àžīrām (fr. dégager) degažirati
1. oprostiti, osvoboditi, razbremeniti: degažirati koga a ne angažirati
2. vreči žogo iz vratarjevega prostora v igrišče

domètnuti dòmetnēm
1. dodati: dometnuti koju primjedbu
2. doseči, vreči do: ni duga puška neće dometnuti ona mlada kamena dometnuti neće ne bo vrgla kamna do cilja

džìlitnuti se -nēm se vreči kopje

ìshititi -īm
I. izvreči, vreči iz sebe: tijelo je odmah ishitilo pokvareno jelo
II. ishititi se zvežiti se: daska se ishitila

isprášiti ìsprāšīm
1. izprašiti: isprašiti odijelo, ćilim
2. isprašiti komu leđa, tur ustrojiti komu hrbet, pretepsti ga, izprašiti komu hlače
3. vreči ven, napoditi: isprašiti koga sa sastanka, iz kuće
4. zdrobiti: isprašen kreč

istèretiti se -īm se
1. razbremeniti se
2. napasti koga, vreči se na koga: ti ćeš biti žrtva, tko izgubio da izgubio, na tebe će se isteretiti

ìsturiti -īm
I.
1. naprej poriniti, naprej pomakniti: nemoj da isturiš trbuh, isturi prsa
2. izobesiti: isturiti zastavu na ulicu
3. postaviti na vidno mesto: isturiti straže
4. izstreliti: isturiti pušku
5. pognati, vreči iz: tuđa zemlja isturiće stranca
6. isturiti riječ spregovoriti
II. isturiti se
1. pokazati se, pojaviti se: u po toga krvavoga jada isturi se delija neznana
2. pomakniti se: isturiti se naprijed, napred

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

nabáciti nàbācīm
1. vreči na: na rame štit nabaci, ogrtač na koga; nabaciti malter na zid, svoje misli na papir, na hartiju
2. zmetati: ječam je nabačen uz stožinu i radnici iščekuju
3. nadeti: zatvoriti vrata i nabaciti rezu
4. dodati, omeniti: on je u razgovoru i to nabacio
5. obreči, oklevetati: tko je to nabacio na njega, nije bilo teško pogoditi
6. nabaciti kome što na nos očitati komu kaj, ozmerjati koga zaradi česa

nadbáciti nàdbācīm
1. vreči dalje, više
2. prekositi: nadbaciti tude uspjehe; postaviti norme koje nije lako nadbaciti

natòriti nàtorīm
1. narediti gnoj (v toru)
2. rib. vreči vabo ribam: jato galebova opazi mjesto natoreno malim ribicama kjer so se na vabo zbrale ribice

odbáciti òdbācīm
1. odvreči: odbaciti teret
2. zavreči, odkloniti: odbaciti učenje nepravih učitelja; odbaciti idole; zašto hoćeš da odbaciš sreću koja ti se nameće
3. vreči dalje kakor kdo drug: on mu je odbacio