Franja

izdúšiti ìzdūšīm
I.
1. izpustiti zrak: automobilska guma, lopta je izdušila zrak, vazduh; lokomotiva je u svom zvižduku izdušila sav jad Krajišnika koji se otkidaju od svoje zemlje
2. poleči se, umiriti se: bura je izdušila sama; talas je izdušio
3. naglo oditi, izginiti: on izduši na velika vrata pa preko avlije
II. izdušiti se poleči se, umiriti se: vjetar se izduši

izgalámiti -gàlāmīm
I. s hrupom oditi: sad su izgalamili posljednji gosti
II. izgalamiti se izhrumeti se: izgalamio sam se da do nove godine ne moram ni usta otvoriti

izíći ìzīdēm, izídi, izídoh ȉzīde, izìšao izìšla
1. iti: izići u šetnju; izašli su u bioskop, u kino
2. iti (ven, iz), oditi iz: otac je izišao iz sobe vrlo oprezno, gotovo na prstima
3. iziti: izišla je knjiga iz štamparije; izišlo je sunce; mjesec će skoro izići
4. izbruhniti: izišle su boginje
5. končati se: sve će se dobro izići; sve će na dobro izići
6. postati: iz njega je izišao dobar dak; krivo ne može nikad na pravo izići
7. zbledeti: izišla je boja
8. nastati: odatle bi mogao izići veliki istočni rat
9. zrasti: Stojan je izišao lep i ugledan mladić
10. stopiti: žene su izišle na prozore
11. stopiti pred oči: kad sam prolazio ulicom, izicde mi slika vojvodanskih sela
12. miniti: izišla je godina dana; od onoga dogadaja izišlo je deset godina
13. izgubiti se: ovo je izišlo iz običaja
14. izstopiti: izići iz manastira; zbog slabog materijalnog stanja morao je izići iz škole; igrač je morao izići iz igre
15. opraviti s kom: izići s kim na kraj; s njim ću lahko izići na kraj
16. priti: kad je izišao sa robije, čekali su ga novi zadaci ko je prišel iz ječe ..., ko je odsedel ...; izići s kim na mejdan sprejeti s kom dvoboj; izišao je na glas nadaleko na daleč je zaslovel; već su po stranama gdje je bio pijesak i slabija zemlja izišli sa srpom že so v krajih ... začeli žeti; dune vjetar i odnese galiju bogzna kuda, da za tri mjeseca nije mogla izići na svoj pravi put se ni mogla vrniti na pravo pot; ti izidi na visoku kulu povzpni se na visok stolp; izići s predlogom predlagati; izići pred narod stopiti pred ljudstvo; kula je izišla iz svoga temelja stolp je zrasel iz temelja; izići iz noći preživeti noč; koliko izide to sve skupa koliko znaša to vse skupaj; ako bi se ostalo pri usvojenoj praksi, onda bi izašlo da nosioci zemaljskih kandidatskih lista ne mogu učestvovati pri senatorskim izborima če bi se ostalo pri sprejeti praksi, bi to pomenilo, da ...; on je izišao iz naroda on izhaja iz ljudstva

ìzmašiti -īm, izmášiti ìzmāšīm
I.
1. zamahniti: izmašiti nožem, sjekirom, rukom
2. izmetati: iz zobnice izmaši sedam mrtvih glava
3. izvabiti: unakrsnim pitanjima izmašiti pravu istinu
4. oditi naprej: gazda Stevan se od sviju Tršićana odvojio i izmašio im radom i poštenjem
5. priti na vrh: kad izmaših na brdo, počinuh
6. dopolniti: izmašiti osamdeset godina
II. izmašiti se porabiti, ostati brez česa: izmašiti se sitnoga novca

iznaprednjáčiti -prèdnjāčīm oditi naprej: daleko ispred sviju iznaprednjačili su njih dvoje; i tek što joj htede da kaže da je voli, ona iznaprednjači i poče da peva

odáliti òdālīm
I. oditi daleč naprej: on je pred ostalima odalio
II. odaliti se oddaljiti se: neću se ja od vas odaliti

òdbiti ȍdbijēm
I.
1. odbiti: odbiti parče od kamena; odbiti loptu, udarac
2. odkloniti: odbiti ponudu, pomoć, prosioca, darove, poziv
3. zavrniti: odbiti stoku
4. odvrniti, speljati drugam: odbiti vodu, rijeku, trgovinu
5. odstaviti: odbiti tele, dijete od sise
6. odšteti: odbiti šest od dvadeset
7. odtegniti, odbiti: odbiti od plate, od svote, od cijene
8. pripisati: ova mu se greška može odbiti na račun mladosti, na neiskustvo
9. prevaliti: odbiti krivicu na drugoga prevaliti krivdo na drugega
10. odmakniti se, stopiti: odbij lijevo, desno, natrag
II. odbiti se
1. odbiti se: odbiti se od zida; zraci se odbili od zrcala
2. upreti se: nešto mi se jelo odbilo
3. oditi po svetu: odbiti se od kuče
4. odriniti: odbiti se od obale

odmàknuti òdmaknēm
I.
1. odmakniti: odmaknuti stolicu
2. ekspr. odriniti: odmaknuti neprijatelja od naših rovova
3. oddaljiti se, oditi naprej: odmakao je daleko, nećeš ga moći stići
4. vrijeme je daleko odmaklo kar precej časa je minilo
II. odmaknuti se odmakniti se

òdmetnuti -nēm
I.
1. odvreči: odmetnuti što od sebe
2. nagovoriti k odpadu, k uporu: što odmetnu tebe u hajduke
II. odmetnuti se
1. odpasti od postave, od zakona, upreti
2. oditi med hajduke, v ilegalo: odmetnuti se od zakona; odmetnuti se u hajduke

odšétati òdšētām in òdšēćēm sprehajaje se oditi: ručak ruča, a večeru odšeta; òdšētāj, òdšēći kroz aleju

odvúlati se òdvūlām se ekspr. odklatiti se, izgubiti se, po tihem oditi: htjede se odvulati, ali vrata i ključ za njim škrinuše

otpješáčiti otpjèšāčīm (ijek.), otpešáčiti otpèšāčīm (ek.) odpešačiti, oditi peš

òtplakati -āčēm
1. z jokom oditi: otplakati kući
2. prejokati: otplakala sam večeru
3. z jokom izprositi: od muža je otplakala novu haljinu
4. nehati jokati, izjokati se: pošto odplaće, nastavlja svoje pričanje

otpr̀titi -īm odgaziti po snegu, oditi in si delati gaz skozi sneg: nije mi bilo lako otprtiti, staza je bila sasvim zatrpana

potèpsti se potèpēm se
1. spotakniti se: gazda se na vratima osvrne, potepe se na prvoj stepenici
2. potepsti se, oditi po svetu: djeca mi se nekud potepla

povr̀zmati se -āmo se ekspr. odmotoviliti se, drug za drugim oditi: povrzmaše se ljudi jedan za drugim

šȉbnuti -nēm
1. udariti s šibo
2. udariti: ledeni zrak šibnu ga kapima vode
3. brizgniti: mlazevi su šibnuli iz zemlje
4. ekspr. steči, naglo oditi: oni šibnu kud koji u proševinu
5. zažvižgati: nekoliko kuršuma šibnuše oko njega
6. šibnuti koga okom ostro pogledati koga

ugàipiti se -īm se po tihem oditi, izginiti, gl. gaip

vȑgnuti -nēm
I.
1. vreči: vrgnuti koga na tla, zločinca u tamnicu
2. nadeti: vrgnuti luđačku, luđačku košulju na koga nadeti komu; vrgnuti sindžir na lava
3. mahniti, zamahniti: dželat vrže, odsiječe mu glavu
4. odriniti: vrgnuti nešto na stranu
II. vrgnuti se
1. vreči se po kom: on se vrgao na oca
2. oditi med: vrgnuti se u hajduke

zadáljiti zàdāljīm dial. oditi daleč: pobjegao je, samo nije mogao da zadalji