Franja

zadòbiti zàdobijēm
1. dobiti: zadobiti bitku, ranu, plijen
2. pridobiti: zadobiti čiju ljubav
3. doseči: zadobiti čast i slavu

dodvòriti dòdvorīm
I. postreči: kad ostariš, ne ma te tko dodvoriti
II. dodvoriti se
1. prilizniti se: mladić se dodvorio djevojci
2. z dobrikanjem doseči: dodvoriti se čega

dòstati dòstanēm
I.
1. zadostovati, biti dovolj: biće tebi vina izobila, ako caru neće ni dostati; ako ćemo uludo polagati stoci hranu, biće malo, a ako s računom, onda će dostati; neće dostati za potrebe sav papir domaće proizvodnje
2. domoči se, dokopati se: uz nju i ja ću dostati gospodstva
3. doseči tla v vodi: je li duboko?, možeš li dostati?
II. dostati se dobiti: dostati se batina

isabòrisati -išēm skleniti na zborovanju, na zborovanju doseči

ìsklimati -ām s kimanjem doseči: ako jezikom ne izlanda, glavom ne isklima

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izglúmiti ìzglūmīm z glumo, igro doseči: izglumiti prestiž

ìzlajati -jēm
I.
1. izblebetati, izklepetati: da mu kažem onako po duši, kad već moram sve da izlajem
2. z glasnim govorjenjem, kričanjem doseči: jedva sam ja to izlajao; ko u sudu jezikom ne izlaja, rukama ne ote
II. izlajati se
1. zlajati se: izlajati se na koga
2. izlajati se, izblebetati: da se o tome nikome ne izlaješ

izlàndati -ām
I.
1. z glasnim govorjenjem, kričanjem doseči: ako jezikom ne izlanda, glavom ne isklima
2. izblebetati, izklepetati
3. ekspr. pretepsti, namahati po zadnjici: ako ne budeš dobar, kako će tebe majka izlandati
II. izlandati se
1. naklepetati se: po volji se izlandati
2. nehati se potepati, dovolj se potikati
3. osvežiti se, prezračiti se stoječ na vetru: jesi li se izlandao tu na vjetru?

izvíkati ìzvīčēm, izvíči, ìzvīkān -a
I.
1. zaklicati: nisam čuo što je on izvikao
2. izklicati, razglasiti: izvikati Miloša za gospodara
3. oznaniti: zaptije su izvikale trnjenje ognjišta nočni čuvaji so oznanili, naj se pogasijo ognjišča
4. s kričanjem doseči: toliko si vikao, pa nisi ništa izvikao
5. spraviti na slab glas: izvikati djevojku
6. ošteti, ozmerjati
II. izvikati se
1. izkričati se: izvikao se, pa je sad miran
2. izkričati se na koga
3. priti na slab glas: izvikati se rdavim vladanjem

izvísiti ìzvīsīm
1. vzdigniti: izvisiti ašovom gomilu zemlje
2. ekspr. nasankati se, ne doseči, kar se je želelo: udvarao joj se, ali je izvisio, udala se za drugoga

pròkopsati -šēm (gr. prokópsai)
1. uspeti, doseči uspeh: prokopsao je kao turski car kod Sente
2. poizvedeti: puče po selu glas, brzokonjici prokopsaše odmah o svemu i pričahu svakome kako je bilo

snàgātor m pog. kdor s silo želi doseči, dosega vspehe, silak

ùpjevati se -ām se (ijek.), ùpevati se -ām se (ek.) vpeti se doseči ubranost v petju

ùspjeti ùspijēm (ijek.), ùspeti ùspēm (ek.)
1. uspeti, doseči uspeh: u tom pothvatu nisam uspio (uspeo); u školi su lijepo uspjeli
2. posrečiti se: pokušaj nije uspio; stvar je uspjela

bìljeg m (ijek.), bèleg m (ek.)
1. znamenje: biljeg varoške uglađenosti
2. značilni znak: najbitniji biljeg srodnosti slavenskih (slovenskih) jezika jeste zajedničko leksičko blago, naslijeđeno (nasleđeno) od praslavenskog (-slovenskog) jezika
3. pečat: smrt već bijaše udarila na nju svoj biljeg
4. znamenje, simptom: emigracija je rđav biljeg po društveni i državni život
5. znamenje, signal: zagrmiše na gradu topovi dajući biljeg da je svečanost počela
6. znamenje, brazgotina: biljeg na čelu, uspomena iz borbe
7. darilo snubca nevesti: momak je dao biljeg djevojci
8. nagrobni spomenik na kraju, kjer je kdo storil nesrečno smrt
9. mejnik
10. tarča, cilj
11. črta kot znamenje starta ali cilja
12. (samo ijek.) kolek
13. potvrditi biljeg znova doseči prejšnji uspeh v športu, pri tekmovanju; udariti biljeg vidno vplivati na kaj
14. spomin, trofeja: svaki od vojnika nosi biljeg od Turčina, neko koplje, neko sablju britku, neko tursku glavu
15. predmet, ki ga vedeževalka prejme od bolnika, ko mu vedežuje
16. značka, znak: biljeg na kapi
17. lisa, madež, pega: biljeg na tijelu

bȉti bȉjem, oni bȉjū vel. bîj, bȉjāh -āše, bȉo bȉla, bìjen bijèna
I.
1. biti, tolči: biti koga štapom, palicom; srce bije u grudima
2. brcati: konj bije nogama
3. obstreljevati: aga naperio topove na bedeme i bije ih sa svih strana
4. pobijati: on nas bije citatima iz latinskih pisaca
5. nesti: ova puška daleko bije
6. sikati, švigati: vatra bije iz kuće
7. kipeti: mladost bije iz njega
8. biti: ura bije
9. bobnati, igrati: biti u doboš, u harfu
10. pobijati: grad bije vinograde
11. zadeti: bio je junak mimo ljude, a nije ga bila ni puška ni sablja
12. klati: daću ti slanine kad budem bio svinje
13. treti: biti lan, konoplju
14. bije ga baksuz ima smolo, zasleduje ga nesreča; bije ga maler spremlja ga nesreča; bije ga glas o njem se slabo govori; to mi bije u oči to me bode v oči; biti žicu žarg. poskušati kaj doseči z laskanjem, prilizovanjem; biti koga kao vola u kupusu neusmiljeno koga pretepati
II. biti se
1. bojevati se: biju se dobro, ali pucaju zlo
2. tolči se, trkati se: biti se u grudi
3. pretepati se: nemoj se biti s drugom djecom
4. drstiti se: od maja do avgusta šaran se bije

cȁr m, zval. cȁre, orod. cȁrem, mn. cȁrevi (rus. car, strus. , got. , gr. , lat. Caesar)
1. car, cesar: turski, etiopski, japanski car; biti car na svome biti sam svoj gospod; blago -a Radovana neizmerno bogastvo; -u uz koljeno sjediti doseči najvišje časti v javnem življenju; dotjerati -a do duvara spraviti koga v brezizhoden položaj; živjeti kao mali car; gorski car hajduk kot gospodar gozdov
2. zmijski car zool. udav, Boa constrictor

plȅćka ž anat. lopatica, plečnica: udari ga kuršum izmedu plećaka; položiti protivnika na obe -e šport. pri rvanju položiti nasprotnika čisto na hrbet, doseči popolno zmago

pòlica ž polica: polica za knjige; kuhinjska polica skočiti na visoku -u doseči visok položaj; dići momka, djevojku na -u dati vedeti, da je fant za ženitev, dekle za možitev; skočiti na -u priti na vrsto za ženitev, za možitev; staviti zube na -u trpeti lakoto, pomanjkanje