Franja

lândrati -ām slabš. potikati se, pohajkovati

lȁskati -ām
1. laskati se, dobrikati se: laskati komu; laskati znači gotovo toliko koliko lagati
2. biti všeč, pogodu, goditi: to mi laska

làstisati -išēm dial. laskati se: lastisati komu; sultan dao od sebe berata, pak od straha lastisaše kleti

làštiti -īm
I. leščiti, loščiti: podove, patose laštimo različitim sredstvima
II. laštiti se svetiti se: crni brk laštio mu se kao svila

lèbdjeti lèbdīm (ijek.), lèbdeti lèbdīm (ek.)
1. lebdeti, držati se, plavati, viseti, v vesi biti: ptica, balon lebdi u vazduhu, u zraku; lebdjeti između mira i rata
2. biti, stati pred očmi: njena mi slika lebdi pred očima; lebdjeti u opasnosti
3. bedeti: majka lebdi nad djetetom
4. počivati: radosni osmjejak lebdi na njegovu licu; duh božji lebdijaše nad vodama; lebdeća adresa; lebdeći nanos, sistem

lécati lêcām (se) vlačiti se (bolan), bolehati; i tako leca čovjek, pa najzad ispusti dušu; jedva se malo pridiže, ali se i poslije dugo lecao i najzad umro

lȅcnuti -nēm
I. neprijetno zadeti: lecnu ih već samo porodična sredina
II. lecnuti se trzniti, zdrzniti se: on se prestrašeno lecnu od nečijeg uzvika

lèći lȅžēm, lȅgnēm, lȅzi, lègoh lèže
1. leči: leći u postelju, na zemlju; leći bolestan
2. vgnezditi se: u njegovu pamet legla je ova misao
3. položiti: žena ga legnu na krevet
4. pomiriti se, prenehati: legla je kiša; leglo je neprijateljstvo
5. zaiti: sunce je leglo za goru
6. zavzeti se: pisac je gotov da legne sav za ono što kaže
7. umreti: kada bude leglo pokoljenje moje, s njim ću i ja leći na krilo Vardara
8. krv će leći između nas med nami bo nastalo smrtno sovraštvo; leći na rudu sprijazniti se s položajem; stvar je legla zadeva je potlačena

léći léžēm, lézi, lézijāh -āše in léžāh -āše, légūći, lēgao légla, léžen -a
I. leči, valiti, kotiti: kvočka leže jaja; tu zmija leže svoje mlade
II. leći se leči se, valiti se, kotiti se: u travi se ljute zmije legu; krave su se telile, živad se legla, krmače se prasile, krave so imele teleta, perutnina se je valila, svinje so kotile pujske

lèdiniti -īm, ledíniti (se) lèdīnīm (se) spreminjati se v ledino: nad kućom travi, ledini oranje; zemlja se sama ledini kad se ne ore

lekcìjāš -áša m žarg. dijak, ki se guli lekcije, gulež

lelèkati lèlečēm, lelékati lèlēčēm
I. tožiti, tarnati
II. lelekati se objokovati se: tako se leleču oni koji poginu

lemèzati -ām
I.
1. z drogom pritrditi kopo, kopico sena, slame, da je veter ne raznaša: zbog vetra seno lemezati
2. biti, tolči, mlatiti, tepsti z "lemezom": lemezati znači tući koga debelim štapom; lemeza ga kao vola u kupusu
II. lemezati se medsebojno se tepsti: bokseri se lemezali i u isto vreme strašno grdili i častili

lepr̀šati -ām
1. prhutati, frfotati: ptica leprša krilima
2. plapolati: zastava leprša u vjetru, u vetru
3. mahati: ruka s vagonskog prozora lepršala je svoj pozdrav
4. gibati: promaja leprša zavjese, zavese
5. frčati, frleti, živahno se vrteti: djevojka leprša oko njega

lepúhnuti lèpūhnēm dial. umreti, stegniti se: taj je već lepuhnuo

lèšinār m
1. mrhar, mrhovinar
2. kdor napada nasprotnika, ki se ne more braniti
3. zool. mrhar ali egiptovski jastreb, Neophron percnopterus
4. zool. črni mrhar, Silpha atrata

lèvēntovati -ujēm slabš. klatiti se, postopati, pohajkovati

lȉbati -ām
1. zibati se, majati se, gugati se: liba mi pod nogama
2. trepetati, drhteti: srce mi je libalo u tjeskobi

lìbljivōst ž ona bez ikakve -i pristade na sve nič se ni branila, prècej je privolila

líčiti -īm
1. biti podoben: ličiti na koga, na što, nekome, nečemu; on liči na oca; silno je ličio majci; sve skupa je ličilo crtežu iz dječjih crtanki; dvorana je toga dana ličila na koncertnu salu
2. spodobiti se: ovakvo ti ponašanje ne liči; i plakao bi, da mu plakati liči