Franja

pogádati pògādām
I.
1. ugibati: pogadati tude misli, zagonetke
2. razlagati: pogadati snove
3. zadevati: pogadati metu, cilj; to mene pogada; ne pogadaju sva zrna vsaka krogla ne zadene
II. pogadati se pogajati se: pogadati se s kim oko cijene, za cijenu

pokáljati pòkāljām oblatiti, umazati: ne dam ja svoj obraz pokaljati ne dam se osramotiti

pokurjáčiti -kùrjāčīm
I. narediti za volka, povolčiti: pokurjačiti koga
II. pokurjačiti se postati volk, povolčiti se: i vi biste se pokurjačili, a nekmoli ona slaba raja što se digla na nju i ala i vrana tudi vi bi postali volkovi ne samo tista slabotna raja, zoper katero se je vzdignilo vse, kar leze in kar gre

pòlaziti -īm
I.
1. odhajati: polaziti na put, u Dubrovnik
2. obiskovati: polaziti predavanja na fakultetu; polaziti gimnaziju, srednju, osnovnu školu
3. obiskovati, obiskati: mlad šumar me često polazi me pogosto obišče; ja sam u varoši polazio sve gazde i sve one koji novi put počinju sa radnjom; ja sam polazio svoga brata u gradu
4. možiti se: djevojka svojevoljno polazi za tebe
5. izhajati: ja polazim sa tog gledišta, s te pretpostavke
6. to mu ne polazi za rukom to mu ne uspeva, to mu ne gre
II. polaziti se obiskovati se

polètjeti polètīm (ijek.), polèteti polètīm (ek.)
1. poleteti: ptica je poletjela; polètio, polèteo je mišlju daleko u svijet, u svet; pored mene polètjele, polètele su tri granate
2. pohiteti; poletjeti kome u pomoć
3. neće mu vlas s glave poletjeti ne bo mu padel las z glave; da mi ne poleti glava da ne bo šla glava; poletjeti kome u oči divje napasti koga

polèžati -īm
1. poležati: vi tu poležite dok se ne vratim
2. poleči: kad poleži pšenica
3. ekspr. odsedeti svoje v ječi: i zatvor je za ljude, pa i da poležiš koji dan, neče ti srma opasti ne bo ti padla krona z glave

polízati pòlīžēm polizati; ja ne mislim da poližem ni jedne svoje riječi, ja ostajem kod svojih izjava ne bom prelomil, snedel besede

pomáljati pòmāljām
I. pomaljati, iztegovati: pomaljati glavu kroz prozor; ne pomaljati nosa ne se kazati; ne pomaljati zuba ne kazati volje za odpor
II. pomaljati se
1. pomaljati se, kazati se: različite stvari što bi se pomaljale iz sumraka zabavljale su ga
2. iztezati se: čija se ovo ruka pomalja

pomòći pòmognēm, pomòzi, pomògoh pȍmože, pòmogao pomògla, pòmognūt -a
I.
1. pomoči, pomagati: pomoći komu u čemu, komu iz vode; pade u postelju, ne pomogoše mu ni trave, ni bajanje, ni molitve; u ono doba ljudi nisu spavali ni sedeli, ali da bog pomože niso spali ne sedeli, bilo je, da bog pomagaj!; oni mi nisu ni rod ni pomozi bog nismo si med seboj čisto nič; pomozi bog (pozdrav), bog ti pòmogao! (odzdrav); on je pomozi bog, čaršijo, na obadvije strane obrača plašč po vetru
2. podpreti: pomoći koga novčano
II. pomoći se pomagati si med seboj

pòsao pòsla m, mn. pòslovi pòslōvā in pòsli posálā in pȍsālā
1. delo: dati se na posao lotiti se dela; posao dobro napreduje
2. opravek: imam tamo još neki posao; putovati -om potovati po opravkih
3. podjetje: uvijek nešto treba, a osobito vama koji imate tako dobro uveden posao
4. kupčija: posao ide labavo; zaključiti trgovački posao s kim
5. naloga: posao kritike nije da literate stvara, nego da ih organizuje
6. zadeva: ministarstvo spoljnih, inostranih, vanjskih poslova; umiješati se u tude poslove; čeljade koje ti ovo piše drži da je tvoja vjeridba već gotov posao
7. skrb: posao dati kome
8. opravek, skupna zadeva: s ovim ljudima neću imati posla
9. batali ćorava posla pusti pri miru, kar ni nič; nisu to čista posla tu nekaj ni v redu; gledaj svoj posao = gledaj svoja posla = gledaj svoga posla brigaj se za svoje zadeve, ne praskaj se, kjer te ne srbi; još mi to treba, taman posla še to bi mi bilo potrebno, to nikakor ne

posvétiti pòsvētīm
I.
1. posvetiti: posvetiti crkvu, koga za svećenika: htedoše me posvetiti crkvi i dadoše me na školovanje, na nauke
2. darovati: posvetiti žrtvu bogovima
3. posvetiti: posvetiti knjigu prijatelju; sav svoj život posvetio sam radu na zbliženju naših naroda; posvetiti koga u tajnu razodeti komu skrivnost
4. posvetničiti: posvetiti koga
5. posvetiti pažnju čemu, komu posvetiti pozornost čemu, komu
II. posvetiti se
1. posvetiti se: posvetiti se nauci
2. posvetničiti se, postati svetnik: naumio sam bio savršeno da se posvetim
3. posvetile ti se riječi, reči naj te bog usliši; posvetila ti se ruka blagoslovljena bodi tvoja roka; ko se ne osveti, taj se ne posveti kdor se (z enako mero) ne maščuje za krivico, ne bo zveličan

potájiti -īm prikriti, utajiti: da mu ne bi koju potajili da mu ne bi kaj zatajili, utajili; je li, bato, gde si se potajio

potkrátiti pòtkrātīm skrajšati: potkratiti konju rep, kome kosu, kome jezik; potkratile mu se noge (od strahu, žalosti, utrujenosti) se ne more držati na nogah

pȍtr̄k m, mn. pȍtr̄ci tek: od njega već nema -a ta ne beži več

pozàmrcati -čēmo: što razgovor kakav ne počnete, no pospaste i pozamrcaste? mar bi se pogovarjali, ne pa da ste drug za drugim pozaspali in vas je zatela noč

poznávati pòznajēm, oni pòznajū, poznajūći, pòznāvāh -āše
I.
1. poznati: ja te poznajem po govoru; poznavati što u prste = kao svoj džep = kao svoj budelar poznati kaj kot svoj žep; ne poznavati granica u čemu ne poznati v čem mejá
2. spoznavati
II. poznavati se
1. poznati se: po jutru se dan poznaje
2. spoznavati se: po djelima se majstor poznaje; u dobru je lako dobar biti, na muci se poznaju junaci

pred, preda predl.
1. s tož. pred: doći pred kuću, stao je pred oca; stao je preda me, preda te, preda se, preda nj; ići pred koga sprejeti koga; preda se ne dati kome ne dovoliti drugemu, da bi bil boljši; gladni kurjaci dozivaju se pred noć
2. z orod. pred: pred kućom raste lipa; braniti svoje ideje pred svijetom; i pred njim je bilo dobrih pisaca

pregòrjeti -rīm (ijek.), pregòreti -rīm (ek.)
1. prežgati: skoči varnica te pregori dlaku
2. pregoreti: pregorjelo je drvo
3. zasmoditi: pregorjeti meso, mlijeko, mleko
4. preboleti: pregorjeti udarac sudbine, smrt drage osobe
5. odpovedati se, resignirati: pregorjeti svoju ljubav
6. krava je pregorjela se reče za kravo, ki se je po odstavitvi teleta nekaj dni ne molze in se ji mleko kot posuši

prȅljūb m, préljub m (ijek., ek.) prešuštvo: činiti preljub prešuštvovati; ne učini -a ne prešuštvuj!

prȅljuba ž (ijek., ek.) prešuštvo: činiti -u prešuštvovati; ne čini -e ne prešuštvuj!