Franja

istúpati ìstūpām
1. izstopati: istupati iz organizacije; on daje izjavu da istupa iz stranke, iz društva
2. nastopati: istupati u pozorištu kao balerina, kao igračica
3. nastopati, vesti se: suvereno istupati u društvu

ìsturiti -īm
I.
1. naprej poriniti, naprej pomakniti: nemoj da isturiš trbuh, isturi prsa
2. izobesiti: isturiti zastavu na ulicu
3. postaviti na vidno mesto: isturiti straže
4. izstreliti: isturiti pušku
5. pognati, vreči iz: tuđa zemlja isturiće stranca
6. isturiti riječ spregovoriti
II. isturiti se
1. pokazati se, pojaviti se: u po toga krvavoga jada isturi se delija neznana
2. pomakniti se: isturiti se naprijed, napred

isúkati ìsūčēm
I.
1. izviti, zviti: smerno pristupali odru prosedi domaćini, palili isukane voštanice
2. izdreti, potegniti: isukati mač iz korica, kaiš iza leđa
II. isukati se razviti se, potegniti se: djevojke se isukale kao jele

isúšiti ìsūšīm
I.
1. izsušiti: isušiti zemljište, močvaru, rit; jezero je isušeno
2. posušiti: isušiti mokre haljine, zečje kožice
3. izpiti: isušiti čašu do dna
II. isušiti se
1. izsušiti se
2. posušiti se: tek se onda zna šta voda vrijedi kad se bunar isuši
3. posušiti se, shujšati: isušio se kao pastrmka otkako se oženio

ìštetiti -īm
I.
1. poškodovati: vreme, kiše i nepogode ištetile su mnoge znamenite zgrade; vijekovi (vjekovi, vekovi) su ištetili kuću
2. pokvariti: ištetila ga tuđa zemlja
3. pahniti koga v sramoto: ti si babu obraz ištetila ti si očka osramotila
4. ekspr. raniti: grdno ga puške ištetile
II. ištetiti se
1. pokvariti se (moralno): sve se selo ištetilo
2. oslabeti: oči su mu se ištetile
3. okilaveti, dobiti kilo: teškim radom radnici se ištetili

italijànāš -áša m italijanaš, narodni odpadnik, ki se ima za Italijana

ȉvica ž bot. plazeči se skrečnik, Ajuga reptans ivičast -a -o robat, z robovi: -a greda

izàdrijeti ìzadrēm (ijek.), izàdrēti ìzadrēm (ek.)
I.
1. izdreti
2. ucvreti jo: jedva je izadro
II. izadrijeti se zadreti se: izadrijeti se na koga

izàsipati -pām, -pljēm
I.
1. izsipati: čim tko punu torbu nabere, izasipa u džak; gospodar je na kupusište donio vreću mrava, te je izasipao po kupusištu
2. izliti, iztočiti: ljudi su donesenu vodu izasipali u bačve
II. izasipati se izpustiti se, osuti se: izasipaju se kraste po njemu

izàsūti ìzaspēm
I.
1. izsuti: kad su sve brašno izasuli iz vreća, stanu se krstiti
2. izliti, iztočiti: koliko vina usahne, toliko se iz stakla izaspe u bure
II. izasuti se izpustiti se: po koži mu se izasula neka ospa, izasule mu se gnojne bubuljice

izbáciti ìzbācīm, vel. izbáci
I.
1. vreči iz, ven: izbaciti iz sebe; voda je izbacila ovaj panj voda je vrgla na suho ta štor; izbaciti koga iz sobe
2. izmetati: izbaciti zemlju iz rova
3. ekspr. izključiti: izbaciti rdava učenika iz škole, prekršitelja iz igre
4. pognati: izbaciti lišće, pupoljke
5. izpostaviti, postaviti daleč naprej: izbaciti patrole daleko u šumi
6. ustreliti: izbaciti pušku
7. obroditi: koliko može njiva da izbaci u rodnoj godini
8. napeti: izbaciti prsa a uvući trbuh
9. vreči na površje: revolucija je izbacila nova načela
10. odstraniti, izločiti: Vuk je izbacio iz azbuke nepotrebna slova; ako se kobila ni docnije ne pokaže dobra majka, onda je treba izbaciti iz priploda
11. iznesti, povreči: posle četiri meseca, od prilike posle parenja, ženka izbaci izvestan broj jaja; kobila čim oseti da će početi ždrebljenje legne i učesta napone da izbaci ždrebe
12. ekspr. reči, izustiti, ziniti: konačno je izbacio svoju misao obraćajući se sinu
13. postaviti: glavnina je na maršu izbacila četu kao svoje osiguranje; Nemačka je zbog ruske neutralnosti mogla da izbaci sve svoje sile na francuski front
14. postaviti naprej, stopiti naprej: izbaciti nogu, lijevu, desnu
15. z delom doseči določen učinek: rudari su dali obavezu da će dnevno izbaciti dvjesta tona ugljena
16. dovolj obroditi: rijetke su porodice kojima žetva izbaci za čitavu godinu, većinom moraju kupovati žito nekoliko mjeseci prije nove žetve
17. izbaciti iz kolosijeka iztiriti
II. izbaciti se
1. prestaviti se (z nižjega na višje mesto): odred se iz sela izbaci na okolna brda
2. naglo se premakniti naprej: stotinu nogu se izbacilo, potkovani su potplati zatutnjili; izbaciti koga iz sedla vreči koga iz sedla; izbaciti što iz glave: ova upadica izbacila je govornika iz koncepta; izbaciti iz stroja onesposobiti

izbahùljati -ām prilesti na dan, izkobacati se: iz jaruge izbahulja onaj govornik

izbàsati -ām
1. pritavati iz, iztavati: u toj pustinji ne znade se više vratiti, izbasa kraj jednog puta
2. izkobacati se: kako da izbasa iz ćorsokaka u koji je zapao

izbíjati ìzbījām
1. izbijati: izbijati klin klinom; izbijati komu što iz glave
2. biti: časovnik izbija deset
3. pinjiti: izbijati mlijeko, pavlaku
4. poganjati: lišće izbija
5. kliti: usjevi izbijaju
6. predirati: zubi izbijaju
7. vreti, prihajati na površje, na dan: voda izbija u jakim mlazevima; izbijati na površinu
8. začenjati se, prihajati: u selu izbijaju boginje

ìzbiti ȉzbijēm, vel. ìzbīj; izbìjen -èna
1. izbiti: izbiti klin s klinom; izbiti komu što iz glave; izbiti komu nož iz ruke, komu oko; izbiti dance na buretu
2. odbiti: časovnik izbi dvanaest
3. pretepsti: izbiti koga na mrtvo ime
4. spinjiti: izbiti vrhnje, pavlaku
5. pristužiti: izbiti štogod na nadnici, na radu
6. izbiti, pridobiti korist: iz mutne situacije izbiti svoju korist
7. vreči: izbiti koga iz sedla
8. izbruhniti, začeti se: izbila je kuga, revolucija
9. pognati: izbilo je lišće; izbila je trava
10. predreti: djetetu su izbili zubi
11. priti, privreti na dan: izbila je voda; izbila je istina
12. priti, prebiti se: oko podne izbili smo na planinski greben

izbjegávati izbjègāvām (ijek.), izbegávati izbègāvām (ek.)
I. izogibati se: kao odvratne zabušante on ih je izbjegavao se jih je izogibal; i oca je izbjegavao tudi očeta se je izogibal; izbjegavala je tudim pogledima izogibala se je tujim pogledom; on me izbjegava
II. izbjegavati se izogibati se (drug drugega): oni se već godinama izbjegavaju

ìzbjegnuti -nēm (ijek.), ìzbegnuti -nēm (ek.)
I.
1. izogniti se: niti mogu da izbjegnem udaju, niti da je odložim; giedam da izbegnem svaki sukob s okolinom u kojoj živim
2. obvarovati se: on nije izbjegao toj opasnosti
3. pobegniti pred, izogniti se: on neće izbjegnuti osvetničkoj ruci
II. izbjegnuti se izogniti se: teško se izbjegne od kazne težko se je izogniti kazni; to se ne da izbjegnuti

izbòsti izbòdēm
I.
1. izbosti, večkrat, na več mestih zbosti: izbode sam sebe i izrani; sva trojica će te noževima izbosti; izbodi pitu viljuškom
2. iztakniti: ako te oko tvoje sablažnjava, izbodi ga; izbosti komu oči
3. pozatakniti: pa mu vajat ulepšan a izmedu brvana izboden bosiljak u kratkim stručićima
II. izbosti se
1. zbosti se: gledaj da se ne izbodu goveda
2. zabrusiti jo komu, zadreti se na koga: jedan iz gomile izbode se oštrim riječima

izbŕljati ìzbr̄ljām
I. onečediti, umazati: izbrljati izmetinama
II. izbrljati se umazati se: čistio je peć, pa se sav izbrljao po licu i odijelu

izbrúsiti ìzbrūsīm
I.
1. zbrusiti, nabrusiti: izbrusiti sjekiru
2. dognati: izbrusiti svoj jezik
3. ošteti, ozmerjati: izbrusiti koga
II. izbrusiti se
1. zbrusiti se, ugladiti se, olikati se: po onim kloštrima nije mogla bolje da se izbrusi
2. izostriti se: kada čovjek oduševljeno služi svojoj domovini, izbrusi mu se ne samo um nego i vid