Franja

gȍrī -ā -ē, komp. od zao hujši, slabši: sve gori od gorega eden hujši od drugega; nije s -ega ne bo slabo

grôblje s pokopališče: seosko groblje; prolaziti kao mimo turskog groblja iti mimo česa, ne da bi se zmenil za tisto; on je živo, neopojano groblje on je star, slab, blizu smrti

grôm gròma m, grȍm gròma m
1. grom: gromovi praskaju
2. grmenje: grom topova
3. strela: grom iz vedra neba; neće grom u koprive kopriva ne pozebe; vino jako kao grom
4. ekspr. moč: hoće da nas uvjeri -om svoje vjere
5. ekspr. presenečenje: to je bilo grom za publiku

gȕbati -ām
I.
1. strastno, z užitkom opravljati
2. okuževati z gobavostjo: ako staru ne poslušaš majku, gubalo te materino miijeko če ne boš ubogal stare matere, naj ti njeno mleko prinese gobavost
II. gubati se gobaveti, postajati gobav: tako se ne gubao kao žaba gubavica

gúdjeti gúdīm (ijek.), gúdeti gúdīm (ek.)
1. gosti: guslari su gudjeli i pjevali na posijelima
2. žuboreti: kroz varoš gudi rijeka
3. grmeti, bobneti: po cio dan gudi artiljerija na Romaniji
4. ni gudi ni gudalo vadi ne govori, pusti stvar pri miru; gudjeti istinu govoriti resnico

hȁber m (t. haber, ar.) glas, novica, sporočilo: haber učiniti obvestiti; tome sam se -u i nadao to novico sem pričakoval; slati komu haber poslati komu glas; nemati ni -a za koga ne se zmeniti za koga

hȁrač hȁrča m (t. hardž, ar.) zastar.
1. strošek, izdatek: harač za školu
2. snov, iz katere se kaj pripravlja, npr. jedila: ako se stavi lijep harač u pitu, pita je dobra
3. strojilo
4. obšivne vrvice na moški obleki: čohane čakšire sa svilenim -em
5. to mi nije u harač to me ne zanima

hȉtati -ām
I.
1. metati: hitati kamenje
2. loviti: hitati konja
3. hiteti: hitati na posao; treba hitati eilju
II. hitati se
1. hiteti: umilna se ševa pjesmom k nebu hita
2. dvigati se: zvonik se hita pod oblake
3. ne hitajte se na nas kamenjem ne mečite kamenja na nas

hítnja ž naglica, hitrica, nuja: u -i ostaviti vrata otvorena; nije -e ne mudi se

hváliti hvâlīm, vel. hváli, hvâljāh, hválio, hválēći, hvâljen -a
I.
1. hvaliti: hvaliti koga za što, zbog čega, što na komu
2. slaviti: mnogi pjesniei hvale ljepotu naših djevojaka
3. zahvaljevati se: hvaliti koga, komu; hvalim boga što živ dočekah kraj rata
4. hvali more, drž' se kraja ne izpostavljaj se nevarnosti
II. hvaliti se hvaliti se, bahati se: tko se hvali, sam se kvari lastna hvala, cena mala

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìmati īmam imádēm, imámo imádēmo, ìmajū imádū, vel. ìmāj -te, impf. ìmāh ìmađāh imàđāh ìmadijāh imàdijāh, ìmāše ìmađāše ìmadijāše; ìmao ìmala
I.
1. imeti: nije imao onde ni stope svoje zemlje; imaš li čime da platiš; djeca nemaju od čega da žive; imati više sreće nego pameti; imati volju, ugled, iskustvo, zadatak, sastanak; imati para kao pljeve, kao dubreta; imati čiju kćer za ženu
2. utegniti: imati kad; ja nemam kad da ti pišem
3. morati: tu ima da se radi tu se mora delati
4. biti: uzimajte dok ima jemljite, dokler kaj je; ima li vode? ali je kaj vode, imate kaj vode?
5. imati vremena utegniti; ima vremena ne mudi se
6. ima tome pet dana od tega je minilo pet dni
7. što ima to da znači? kaj naj to pomeni?
8. imati koga rado imeti koga rad; nema od toga ništa iz tega ne bo nič; imati pravo imeti prav; zato se je Karađorđe ovako i čuvao, i imao je pravo da se čuva; imati krivo ne imeti prav, misliti narobe; i nisu imali krivo oni koji su tražili da odmah započne borba protiv okupatora; ne imati kud ni (drugega) izhoda; i Miloš je na to pristao, nije imao kud
II. imati se
1. imeti se: on se ima dobro sa svojim prijateljima
2. biti v razmerju: tri prema pet ima se kao devet prema petnaest

imbrètisati se -išēm se dial. rogati se, norčevati se, smejati se: batalite, ljudi, besposlicu, da se svijet ne imbretiše pustite, ljudje, prazne marnje, da se ljudje ne bodo norčevali, smejali

ȉme ȉmena s, mn. imèna, rod. iménā, daj. imènima
1. ime: kako je vaše ime?; znati koga po imenu; pozajmiti na bratovo ime; ja čestitam u svoje i u ime razreda, svojih drugova; uhapsiti u -zakona; vlastito, opće, opšte ime lastno, občno ime; isprebijati koga na mrtvo ime pretepsti koga kot vola; krsno ime = krsna slava; kršteno ime krstno ime; neka bude, za ime božje naj bo v božjem imenu
2. piimek: porodično ime
3. ime, sloves: steći lijepo ime
4. račun: uzeti novac na ime plate
5. ne znati krsna imena čemu ne se znajti v situaciji, ne razumeti

ìnāt -áta m (t. inat, ar.)
1. kljubovanje: tebi za inat neću tebi nakljub, navzlic nočem, ne bom; tjerati inat kljubovati; od -a nema goreg zanata ni hujšega kot je trma
2. prepir, svaja: tražiti inat

ìsprsnuti -nēm
1. razpočiti se: da isprsne od muke! - kaže se za onoga koji se jedi; oči mu isprsle! naj mu iztečejo oči!
2. privreti: suze joj isprsle na oči; da me bog sačuva od toga da ti ta namera još jednom ne isprsne u pameti da ti ta naklep še enkrat ne pride na misel

ìspružiti -īm
I.
1. iztegniti: ispružiti jezik, noge od sebe
2. ispružiti papke ekspr. stegniti se, stegniti pete, umreti, poginiti
II. ispružiti se iztegniti se: ne mogu se ja toliko ispružiti ne morem toliko izdati, zapraviti

ispùstiti ìspustīm
1. izpustiti, spustiti: ispustiti čekić iz ruku; ispustiti zatvorenika
2. pustiti, izpustiti na pašo: ispustiti stoku
3. gl. izostaviti: ispustiti stih, jedan redak
4. ispustiti dušu umreti; ispustiti iz pameti pozabiti: ispustiti iz ruku opustiti: ispustiti iz vida, iz očiju ne opaziti, spustiti iz oči

ìšćil m (t. iškil, ar.) dial.
1. kakšen predmet, kapa, nogavica ali podobno, pod katerim je v družabni igri skrit prstan: ne diraj kapu, to je moj išćil ne dotikaj se kape, pod njo je skrit (tudi skriti) prstan
2. skriti prstan
3. želja, namen: kako je došla meni u pohode, pa joj išćil kolo poigrati; išćil mu ja njegov ne begenišem ne maram tega, kar on hoče, želi

ȉzašto prisl.: Ilija ne upita za brata, ni za drugu snahu, niti izašto Ilija ni vprašal za brata in ne za drugo snaho, sploh za nič; taj dečak hoće u glumce, dođoh da ga vidim, pa ako je izašto da mi ga date če je sploh za kaj, mi ga dajte