Franja

kímet m (t. kyjmet, ar.) dial.
1. vrednost, cena: svakom topu kimet poznavaše
2. pomembnost: veliki kimet mu pridaje
3. mera: taj jede kao domba, ne zna sam sebi -a
4. njemu se ne zna božjega -a sam ne ve, kaj bi rad, kaj hoče

klȉnac klînca m
1. klin: objesiti šešir na klinac na zidu
2. klinec, žebelj: čekićem ispravljati stare klince
3. ekspr. nedorasel fant: moji drugovi varošani, klinci u kratkim gaćicama, rugaju mi se iza ćoškova; klincima ispod 16 godina zabranjen je ulaz u salu
4. ni -a neću maknuti ne bom s prstom mignil; kog -a mi možeš kaj mi pa moreš

kòljeno s (ijek.), kòleno s (ek.)
1. koleno: previti koljeno; podviti -a; moliti koga na -ima; klecaju mu -a; koljeno kod cijevi, kod cevi, čunka, rijeke, reke, mašine, biljke; srodstvo do trećega -a
2. rod, generacija: to se nasljeduje s -a na koljeno; današnje koljeno
3. členek: durbin na tri -a
4. preko -a prebiti, prelomiti v naglici kaj narediti; biti do -a komu biti prvi za kom; adamsko koljeno osmi otrok; rodak u devetom -u žlahta v devetem kolenu; biti komu uz koljeno uživati naklonjenost koga

krátak -tka -o, krȁtak -tka -o, krátak kràtka kràtko, dol. krâtkī -ā -ō, kràtkī -ā -ō, komp. krȁćī -ā -ē kratek: -i spoj kratki stik; kratak postupak; biti kratka vida; -a pamet; biti kratak za što, da što učini biti prekratek, nesposoben za kaj; biti kratkog veka malo časa živeti; za ovo su vam kratki rukavi temu niste dorasli, niste kos; u laži su -e noge laž ima kratke noge; ispričati što u -im crtama

krîv kríva krívo, dol. krîvī -ā -ō
1. kriv, neraven: -a linija; -e noge; ispravljati -u Drinu počenjati nekaj nesmiselnega
2. kriv, poševen, nagnjen: -i toranj u Pisi; kuća stoji -o
3. kriv, napačen: -a vjera, mjera, zakletva; -i novac ponarejen denar; pokucati na -a vrata; to si krivo uradio; slali ste na -u adresu; učiniti -i korak; ići -im putem; biti na -om putu; zavoditi koga na -i put zapeljevati koga na napačno pot; -o ogledalo
4. kriv: kriv čemu, za nešto; ti si -a što nismo na vrijeme došli; ni kriv ni dužan čisto nedolžen, prav nič kriv; ne može se reći -e na nj ničesar slabega se ne more reči o njem; gledati na što -im okom z nezaupanjem gledati na kaj; -a je lijevča (levča) gl. lêvča, lȉjevča

kȑpica ž krpica, cunjica: prišiti nekome -u reči komu kaj neprijetnega

kúdjelja ž (ijek.), kùdelja ž (ek.)
1. kodelja: dade mi čitav tovar -e da je ispredem; nećeš iz te -e uhvatiti niti to k nobenemu uspehu ne vodi; osjetiti, namirisati kakva se kudjelja prede zaslutiti, kaj se pripravlja; sad ćemo drugu -u presti sedaj bomo druge strune napeli
2. preslica, koželj: mi smo starice s -om u osjencima
3. pazderje
4. konoplja, Cannabis sativa

Kùlin bân Kulin ban, bosenski vladar ob koncu 12. in v zač. 13. st.: pričati što od Kulina bana pripovedovati kaj od najstarejših časov, na dolgo in široko; to je bilo za Kulina bana to je bilo v davni preteklosti; Kulinova isprava (19. VIII 1189)

kvásac -sca m kvas: proizvodnja -a; kruh, hljeb, hleb sa kvascem; tijesto, testo bez -a; u čemu je kvasac izdaje kaj je dalo spodbudo izdaji; vinski kvasac biol. vinske kvasovke; pivski kvasac biol. pivske kvasovke; zamijesiti, zamesiti nekome kvasac ekspr. zagosti jo komu

lêd lȅda m, mest. na lèdu
1. led: probiti led; led na dnu; podvodni led; plivajući ili plovni led; polarni led; umjetni, veštački led; navesti koga na tanak led; staviti nešto na led postaviti kaj na hladno; potkovao bi đavola na ledu zelo je spreten, iznajdljiv
2. toča: led pobi polja i livade
3. hud mraz, huda zima: cvijeće klonu s noćnog -a

ludàija m, ž norec, neumnica: ludaija Živko; ludaija djeca neumni otroci; i sam bi se, pašo, prevario, a nekmoli ova ludaija o paša, še sam bi se (ti) ukanil, a kaj šele ti neumni otroci

màgarac -ārca m osel: pitomi magarac; on se ne da prevariti od svakoga -a; pasti s šarca na -a pasti, priti z boljšega na slabše; ne zovu -a na svadbu da tamo igra nego da vodu nosi; ne lipši, magarče, do zelene trave (dok trava naraste); razumjeti se u što kao magarac u kantar razumeti se na kaj kot zajec na boben

máriti mârīm
1. marati: on ne mari ni za što; slabo tko, ko je kod nas mario za svijet koga više nema
2. marati, ljubiti: bio je valjan čovjek, ali ga nismo marili
3. rad biti: zar ja ne bih mario biti pravnik
4. to ne mari ništa nič ne de; marim ja kaj me briga

mèrāk -áka m (t. merak, ar.) dial. želja, poželenje: uhvatio ga nekakav merak zaželel si je nekaj; imati merak na što želeti si kaj: merak mi je na što želim si kaj; biti merak na što

mukajètisati -išēm, mukàjetiti -īm (t.) dial. želeti: što ti mukajetišeš? kaj bi rad?

nabáciti nàbācīm
1. vreči na: na rame štit nabaci, ogrtač na koga; nabaciti malter na zid, svoje misli na papir, na hartiju
2. zmetati: ječam je nabačen uz stožinu i radnici iščekuju
3. nadeti: zatvoriti vrata i nabaciti rezu
4. dodati, omeniti: on je u razgovoru i to nabacio
5. obreči, oklevetati: tko je to nabacio na njega, nije bilo teško pogoditi
6. nabaciti kome što na nos očitati komu kaj, ozmerjati koga zaradi česa

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

náda ž nada, upanje, up: kljukati koga praznim -ama pitati koga s praznimi upi; imati -e u što imeti upanje na kaj; rasplinule se -e upi so splavali po vodi; izgubiti svaku -u; uljuljavati se -ama zazibavati se z upi; ostavite svaku -u vi koji ulazite

nȁkrīvo prisl.
1. napošev: toranj stoji nakrivo
2. po strani: nositi kapu nakrivo
3. nakrivo nasaden nataknjen; nakrivo kome učiniti komu kaj hudega prizadeti

neka
1. členek, rabi za tvorbo želelnika, naj: reci neka dode; neka mu je prosto! bog mu odpusti
2. vez.
a) da: dao sam mu nešto novaca neka mu se nade da bo imel kaj v roke vzeti
b) čeprav: neka je rezultat pravilan, ali postupak nije dobar
c) če, ako: neka ustanem i dvaput koraknem, oblije me znoj