Franja

dȍstīg m
1. dohitevanje: on pojuri u dostig za trkačem spustil se je v dir za tekačem, da bi ga dohitel
2. izbiti koga na dostig pretepsti koga, kamor pade

dȑviti se -īm se
1. preskrbovati se z drvmi
2. dreveneti: drviti se od straha
3. leseno se držati: što se drviš kao da si uzet kaj se držiš kot da te je božje

đȁvao đâvla m, đȁvō đȁvola m (ngr. diavolos) hudič, zlodej: crni đavao; bježati od koga, od čega kao đavao od krsta, od tamjana; đavao ne miruje, ne spava; idi do -a pojdi k hudiču; tko s -om tikve sadi, o glavu mu se lupaju po slabi družbi rada glava boli; ubogi đavao; neka te đavao nosi da bi te hudič odnesel

glȅdati -ām
I.
1. gledati: gledati u što kao tele u šarena vrata gledati kot tele v nova vrata; gledati za kim; gledati ispod oka, poprijeko, popreko, kroz prste, s visoka, smrti u oči
2. gledati za, ogledovati, izbirati: gledati djevojku
3. prerokovati: gledati komu u karte; gledati u kavenu šalicu
4. zgledovati se na kom: gledati na koga
5. poskušati: on gleda da mu podvali
6. skrbeti za: gledati samo svoj posao, svoj interes
7. ozirati se: ja ne gledam na ostale greške
8. gledati, biti obrnjen: prozor gleda prema jugu, na ulicu
9. oskrbovati, streči: gledati bolesnika
10. gledati što drugim očima gledati na kaj z drugačnimi očmi; gledati kome na prste; gledati na nešto kao malo vode na dlanu skrbno paziti na kaj: gledati na nešto kroz crne naočari gledati na kaj skozi črne naočnike; poklonjenome konju se ne gledaju zubi
II. gledati se
1. gledati se: gledaju se kao kurjaci
2. zucka se po gradu da se ono dvoje rado gledaju da se rada vidita, da se imata rada
3. ujemati se, trpeti se: njih dvoje ne mogaše da se gledaju

golìcati -ām
1. žgečkati, ščegetati: to me golica; prestani, nemoj me golicati
2. dražiti: to golica njegov ponos
3. sve me golica da joj večeras kucnem na prozor ima me, da bi ji zvečer potrkal na okno; to golica njegovu taštinu to je nekaj za njegovo nečimrnost

gósa m, zval. gôso, góso m, zval. gôso tudi ljubk. gospodar: on je gosa u kući; tane mu gosino! da bi ga koklja brcnila!

grôblje s pokopališče: seosko groblje; prolaziti kao mimo turskog groblja iti mimo česa, ne da bi se zmenil za tisto; on je živo, neopojano groblje on je star, slab, blizu smrti

hàrtija ž (gr. ehartes)
1. papir: staviti, baciti svoje misli na -u; hartija za pakovanje, štampanje, pisanje; lakmusova hartija; kažu da hartija sve trpi pravijo, da papir vse prenese; pokriti kuću -om sezidati hišo za dolg, z menicami
2. mn. papirji, dokumenti: -e od vrijednosti, vrednosti; pokazati svoje -e svoje papirje, dokumente

ìći ìdēm, oni ìdū, vel. ìdi, aor. ìdoh ìde ìdoše, impf. ȉdāh ȉdaše, del. ìšao ìšla
1. iti: ići pješke, peške; sada idemo kući; kada idete u grad?; skoro će ići vlak, voz; sat ide polagano; poslovi idu slabo; to ide na tvoj trošak; to joj ne ide u glavu; ići u nekoj stvari suviše daleko; ići čijim stopama, čijim tragom iti po stopinjah nekoga; ići s duhom vremena; ići u korak s modom; ići kome uz nos kljubovati komu; ići kome na živce; ići od sebe iti na stran; ići trbuhom za kruhom; idi mi s očiju! izgubi se mi spred oči!; to mi ne ide iz glave; ide mu karta ima srečo v igri, pri kartanju; ide joj san na oči drema se ji; ići dokraja gnati zadevo do konca; ići za svojim očima, za svojom glavom samostojno se odločati; to mu je išlo za rukom to se mu je posrečilo; ići kome na lijepak iti komu na limanice; to mu ne ide od ruke to mu ne gre od rok; ići na tanak led lotevati se negotove stvari; ići svojim putem brigati se za svoje zadeve; ta idi, molim te! beži no, beži!; što ne ide, ne ide kar ne gre, ne gre
2. potovati, peljati se: ići vozom, vlakom na more; ići parobrodom, avionom
3. iti, padati: čitav dan ide kiša
4. prihajati, približevati se: već ide proljeće, proleće
5. vreti na dan: suze joj idu na oči
6. prodajati se: ova roba dobro ide (na pijaci)
7. prizadevati si: on ide za tim da se okoristi situacijom
8. voditi: ova ulica ide kroz čitavu varoš
9. biti: odmah iza mosta, iza kuće ide željeznička pruga
10. hoditi, družiti se: kaži s kim ideš i ja ću ti kazati ko si
11. tikati se: ove riječi tebe idu
12. iti, biti: koliko puta ide pet u deset?
13. nanašati se: na težak zločin ide težak zakon
14. iti, pripadati: sve ćeš dobiti što te ide
15. spadati: Mažuranić ide u red najvećih pjesnika naših
16. dogajati se: sve to ide i dan-danas
17. idi u peršun! pojdi k vragu!; idi u bestragiju! izgini, da ne slišim več o tebi!

ìmān -ána m (t. iman, ar.) muslimanska vera: e jest, babo, tako mi -a! da, očka, pri moji veri!

imbrètisati se -išēm se dial. rogati se, norčevati se, smejati se: batalite, ljudi, besposlicu, da se svijet ne imbretiše pustite, ljudje, prazne marnje, da se ljudje ne bodo norčevali, smejali

interesírati -rèsīrām, ȉnteresovati -ujēm (se) interesirati (se), zanimati (se): mene interesuje, interesira tvoja sudbina; država je interesirana, interesovana na dobrom zdravlju gradana država je zainteresirana, da so državljani zdravi

ispríčati ìsprīčām
I.
1. povedati: ispričati svoju najmiliju priču
2. opravičiti: ispričaj me pred gostima
II. ispričati se
1. povedati vse do konca: pisac se ispričao
2. opravičiti se: poslom sam se ispričao prijateljima prijateljem sem se opravičil, češ da imam opravek

ìsprsnuti -nēm
1. razpočiti se: da isprsne od muke! - kaže se za onoga koji se jedi; oči mu isprsle! naj mu iztečejo oči!
2. privreti: suze joj isprsle na oči; da me bog sačuva od toga da ti ta namera još jednom ne isprsne u pameti da ti ta naklep še enkrat ne pride na misel

ìstjerati -ām (ijek.), ìsterati -ām (ek.)
1. izgnati, pognati: istjerati koga iz kuće; istjerati komu bubice, mušice iz glave
2. segnati: istjerati stoku na pašu
3. izbiti: istjerati komu jogunstvo iz glave
4. spoditi: istjerati divljač da iziđe na čistinu
5. izsiliti: istjerati komu suze na oči
6. pognati: žito je istjeralo klasje
7. dobiti, zaslužiti: dobro je ako na tom poslu istjeraš šezdeset dinara na dan
8. narediti: tek što su kopači istjerali po dva reda u vinogradu
9. istjerati svjetlace na oči udariti po glavi, da vidiš zvezde

ìščukati -ām izbiti: iščukati čep iz bačve, eksere čekićem; iščukati vodenički kamen; konoplja se meće u trlicu da se iščuka da se otre, otare

izbarabáriti -ràbārīm dial. izenačiti: majka je još mladolika, gotovo da je izbarabarim sa kćerju mati je še mladostna, dejal bi, da je istih let s hčerjo; izbarabarih radikalnu stranku s običnim špionima

izdèrati ìzderēm
I.
1. raztrgati: izderati odjeću
2. izderala je grlo vičući tako je vpila, da je vsa hripava
3. pretepsti: još dobro da te nije dao izderati
4. zdrveti, šiniti: izderati na vrancu preko barijere
II. izderati se
1. raztrgati se
2. izdreti se, zadreti se: izderati se na koga
3. ohripeti: noge su mi oslabile, grlo se izderalo, vid popustio

izdòbriti ìzdobrīm dobro se končati: Ja vam kažem da ne valja što diraju u ćupriju, i neće izdobriti, vidjećete in ne bo se dobro končalo, boste videli; siromaštvo seljaka ne može nikom izdobriti ni trgovcu, ni zanatliji, ni radniku da je kmet reven, to za nikogar ni dobro, ne za trgovca, ne za obrtnika in ne za delavca

ìzgibati -ām padati v boju: ta plemena dugo su izgibala braneći svoju zemlju; u njoj ponestaje daha kao da život u njoj izgiba kot da življenje v njej umira