Franja

mìnistrovati -ujēm ministrovati, biti minister

mitropòlitovati -ujēm biti metropolit (pravosl.)

mladòvati mlàdujēm
1. preživljati mladost, uživati mlada leta: mi smo s tobom mladovali
2. biti nevesta: tada sam ja mladovala

mrkòsiti se mr̀kosīm se biti slabe volje, biti nataknjen, osoren

mŕziti -īm, mŕzjeti mŕzīm (ijek.), mŕzeti mŕzīm (ek.), mŕzio mŕzjela (ijek.), mŕzeo mŕzela (ek.)
I.
1. črtiti, mrziti, sovražiti: mrziti koga, na koga, zbog čega
2. biti zoprno: mrzi me da ga vidim
II. mrziti se črtiti se

mrzòvoljiti se -īm se biti nejevoljen, biti slabe volje

músiti se mûsīm se dial. biti slabe volje, biti hud, jezen, jeziti se: on se uvijek na nešto musi

náčelnikovati -ujēm načelovati, biti za načelnika: načelnikovati leksikografskoj sekciji

náći nȃđēm oni nâđū, náđi, náđoh náđe, nàšao nàšla, nâđen -a
I.
1. najti: naći iglu u slami, dobra prijatelja, sobu za spavanje, koga u životu, utjehe u radu
2. doleteti: velika nas žalost nađe danas
3. imeti za: naći za dobro, za potrebno, za shodno
4. ugotoviti, priti do spoznanja: ona je našla da to nije dobro
5. pasti: našla je kiša, našao je snijeg
6. da ne nađe od mene ne želim, da bi od mene prišla nanj nesreča; da od boga nađeš naj ti bog pomaga!, bog pomagaj!; to nisam našao na putu tega nisem pobral na cesti; ob gostiteljevem pozdravnem nagovoru: dobar dan, gost odgovori: bolje vas našao
II. naći se
1. najti se: dobri se ljudi svugdje nađu
2. znajti se: ja se ne umijem naći; on se nađe u neprilici znašel se je v zadregi; naći se u čudu začuditi se
3. biti v pomoč: gledaj da mu se nađeš kad mu što zatreba; nešto sam skupila da mi se nađe da bom imela kaj v roke vzeti, kadar bo treba
4. roditi se: našlo se muško dijete
5. čutiti se: naći se uvrijeđenim čutiti se užaljenega
6. ti si se našao da to kažeš ti si upaš to reči

nadìlaziti -īm
1. presegati, prekašati: to nadilazi moje snage
2. iti nad, biti nad: baciti kamen u luku koji nadilazi protivnika

nadmoćávati -mòćāvām biti močnejši: ambiciozni mladić u borbi nadmoćava sve ostale drugove

nàdnijeti nadnèsēm (ijek.), nàdnēti nadnèsēm (ek.)
I.
1. vzdigniti nad: gotovo nesvjesno nadnijela je nad plamen i ona svoje ruke skoraj nezavedno je podržala tudi ona svoje roke nad plamen
2. sve je kolo strukom svojim nadnijela njena visoka postava se je videla izmed vseh plesalcev
II. nadnijeti se
1. nagniti se nad kaj: nadnijeti se nad bunar, nad knjigu
2. biti višje: mi smo se na jednom brijegu u planini nadnijeli nad turski šanac bili smo nad turškim okopom

nadsvòditi nàdsvodīm
I. obokati
II. nadsvoditi se biti obokan, biti v obliki oboka: nad posteljom nadsvodila se starinska bolta

nadvágnuti nàdvāgnēm biti tehtnejši, biti pomembnejši: mlad pisac je odmah nadvagnuo mnoge starije autore

nadvíjati se nàdvījām se viti se nad, biti nad: crni se oblaci nadvijali nad naše narodno biće

nadvísiti nàdvīsīm
1. prerasti: sin ga je nadvisio
2. zrasti višje, biti višje, biti višji: visinom je kolo nadvisila; kuća je znatno nadvisila ostale kuće

nàgazdovati se -ujēm se biti dovolj dolgo gospodar: dosta se nagazdovao, može umrijeti

nàginjati -ēm
I.
1. nagibati: naginjati čuturu
2. naslanjati: naginjati pušku na koljeno
3. biti naklonjen: naginjati protivnoj stranci
4. nagibati se: privreda naginje stočarstvu; mjesec naginje k zapadu
5. prodirati, napadati: kroz otvor naginje neprijatej
II. naginjati se nagibati se: naginjati se prema čemu, ka čemu

nagòniti nàgonīm
I.
1. naganjati: čobanin nagoni ovce na strugu
2. navajati: nagoniti koga na dobro
3. siliti: nagonili su roblje da se turči
4. nagoniti pazar pogajati se o kupčiji
II. nagoniti se
1. napadati, zaganjati se: na jadnu se nagoniše raju; na zmiju se ljutu nagonio
2. ekspr. najti se, biti na mestu: dobar se junak nagonjaše

náličiti -īm biti podoben: naličiti na oca